Догађаји

Неговање традиције српског народа

Историјски архив у Смедереву ће десет дана бити домаћин изложбе Неговање традиције српског народа, на којој је представљено више од двадесет акрилика, дела чланова УЛИС-а Милена Павловић – Барили из Пожаревца. Отварањем изложбе на дан годишњице смрти војводе Радомира Путника, наша институција наставља низ активности у оквиру обележавања стогодишњице од Првог светског рата. На платнима су асоцијације и реминисценције на страдања српског народа, представљене различитим уметничким стиловима. Поставка је реализована у сарадњи са Удружењем потомака ратника 1912-1918 из Пожаревца.

Догађаји

Одржан научни скуп под називом “Смедеревски крај 1918-1941.”

 У организацији Историјског архива у Смедереву, 6. и 7. октобра је, у просторијама Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању, одржан научни скуп под називом Смедеревски крај 1918-1941. Учествовали су еминентни стручњаци са Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, Института за новију историју Србије, као и млади афирмисани истраживачи.

У два дана скупа, еминентни стручњаци из области историје и историје уметности одржали су предавања о времену полетног опоравка економије смедеревског краја, о времену пораста индустријских капацитета, градитељских активности, значајног напретка на пољу културних и просветних делатности и на тај начин скренули пажњу јавности на овај, можемо слободно рећи, скоро заборављени период историје нашег краја. Дводневни скуп су отворили Бојан Теофиловић, заменик градоначелника Града Смедерева и Данијела Милошевић, директор Историјског архива у Смедереву, захваливши се присутним предавачима и учесницима и пожелевши им срећан и успешан рад, како на скупу, тако и у будућем раду. Предавачи су били професори и истраживачи са Института за савремену историју, са Филозофског факултета у Београду и Новом Саду и др.

 Слика 1. Свечано отварање

Слика 2. Свечано отварање

Слика 3. Бојан Теофиловић, заменик градоначелника Града Смедерева

Слика 4. Данијела Милошевић, директор Историјског архива у Смедереву

 

Слика 5. проф. др Александар Кадијевић, редовни професор Филозофског факултета у Београду

Слика 6. проф. др Слободан Бјелица

Слика 7. прим. мр sc. др мед. Ненад Ђорђевић. Сесијом председава др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду

Слика 8. Душан Митровић, МА

Слика 9. Срђан Мићић, МА

Слика 10. Сања Петровић (модератор научног скупа) и проф. др Александар Кадијевић

Слика 11. Анита Марковић

Слика 12. Александар Лукић, МА

Слика 13. др Бојан Симић

Слика 14. мр Снежана Цветковић

Слика 15. Сања Петровић (модератор). Мирослав П. Лазић, МА, и Ана Костић Ђекић, МА, председавали су трећом сесијом

Слика 16. Aна Костић Ђекић, МА

Слика 17. Мирослав П. Лазић, МА

Слика 18. Немања Девић, МА

Слика 19. Данијела Милошевић

Слика 20. Милан Миловановић

Слика 21. Милош Мунић

Слика 22. др Владана Путник

Догађаји

    Историјски архив у Смедереву је, свестан да су завичајна историја и културно наслеђе недовољно истражени, а увидевши и очиту експанзију публицистичког и ненаучног приступа у њиховом проучавању, одлучио да дā свој допринос употпуњавању знања о историји смедеревског краја и да и на тај начин промовише високе стандарде у научно-истраживачком раду у области друштвено-хуманистичких наука. Стога смо се прихватили амбициозног задатка да, у сарадњи са Институтом за савремену историју, организујемо научни скуп „Смедеревски крај 1918–1941“. Наша идеја је да ангажовањем еминентних истраживача из различитих научних области расветлимо, протумачимо и представимо широј јавности недовољно истражен период локалне историје између 1918. и 1941. године. Будући да је ово раздобље у смедеревском крају време полетног опоравка економије, пораста индустријских капацитета, градитељске активности, политичке ангажованости грађанства, значајног напретка на пољу културних и просветних делатности, научни одбор је сматрао да се овом периоду мора посветити већа научна пажња и да је истраживање међуратних година од изузетног значаја.

 

    Иако је првобитна замисао била окупљање младих колега истраживача са територије Смедерева и околине чије је поље истраживања везано за завичајно наслеђе, наш архив је наишао на подршку угледних институција, првенствено Института за савремену историју, али и на одзив еминентних стручњака са Филозофског факултета у Београду, Филозофског факултета у Новом Саду и Института за новију историју Србије, што је допринело да овај научни скуп поприми значајније размере од првобитно замишљених.


 Историјски архив у Смедереву, као организатор, има за циљ да скуп прерасте у традиционалну научно-истраживачку манифестацију која би се одржавала сваке друге године и била пропраћена штампањем Зборника радова.

 

Галерија, Догађаји

Немања Девић је рођен 1989. у Смедеревској Паланци. Завршио је мастер студије историје на Филозофском факултету у Београду. У сарадњи са Институтом за савремену историју, као гимназијалац је обавио исцрпна истраживања жртава Другог светског рата у Шумадији. Аутор је већег броја публицистичких текстова, као и научних радова. Сфере интересовања везане су му за националну историју новог века и савременог доба, српско друштво и културу.

Симболично – Немања Девић је одлучио да књигу, настајалу током више од деценије истраживања, промовише управо тамо где је проводио сате, недеље, месеце – у смедеревском Историјском архиву.

О књизи су говорили и гости на промоцији, др Срђан Цветковић историчар, који се присетио да је Немању упознао као средњошколца који је желео да објави „неке своје списе“. Испрва скептичан, искусни историчар је потом схватио да у том рукопису им доста озбиљног истраживања и доброг расуђивања. На Петра Ристановића, такође историчара, Немањин рад оставио је посебан утисак:  У сваком селу нас је дочекао неки његов бивши саговорник, он је успео да са тим људима оствари везу, топао је и близак у комуникацији, истакао је Ристановић.

Извор: Паланка данас, 04.октобар 2015.

  

Догађаји

У великом пожару који је 2.септембра захватио Основну школу „Доситеј Обрадовић“ у Смедереву изгорело је 500 квадратних метара – један од улаза у школу, павиљон у којем су учионице нижих резреда, трпезарија и кухиња. Ватрена стихија је потпуно уништила и школску библиотеку – у пламену је нестало 14 000 књига. Удружење грађана „Културно наслеђе града Смедерева“, Историјски архив у Смедереву и Подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије за Подунавски округ организовале су велику акцију прикупљања књига за обнову изгореле школске библиотеке, позвавши грађане да се прикључе и помогну. Превасходно су била потребна лектирна издања, дечије књиге, уџбеници, енциклопедије и речници. Људи добре воље су били слободни да своје прилоге донесу у просторије Историјског архива у Смедереву, или пошаљу поштом.

Извор: Данас,05.септембар 2015.

Догађаји

  Након ранијих програма посвећених обележавању стогодишњице од Великог рата, Историјски архив у Смедереву приредио и промоцију књиге др Радомира Милошевића „Србија у вртлогу Првог светског рата“. Као
свештено лице, аутор, осим обиља историјске грађе, у овом делу износи неке од дилема попут хришћанског погледа на рат и убијање, преко моралности учесника.

  Подужој листи објављених књига, протојереј ставрофор др Радомир Милошевић додао је још један наслов. Познат као истраживач религијских, али и тема из локалне прошлости, прота је овога пута настојао да опише ратни вртлог који је Србију задесио у другој деценији 20. века. У обимном издању на преко три стотине страница Милошевић даје прилог историји користећи бројне изворе и архивску грађу. Аутор у делу пружа посебан осврт на хришћански поглед на недаће, као и моралне дилеме током ратовања. Писац полази од чињенице да вера забрањује убиство, па се имајући на уму ту Мојсијеву заповест поставља питање како схватити убиства у рату на која су принуђени војници, сугеришући да се такав чин крајње нужде може правдати
начелима природног морала. А само онај који етичко начело има и поштује, заиста служи одбрани отаџбине.  

  „У Првом светском рату многи су учесници оставили јасан траг нечовештва, тј. јасан доказ одсуства морала… Срби се издвајају својим схватањем морала, јер им је косовски завет наметнуо два неписана закона: закон чојства и јунаштва. Идеал појединца био је да буде частан и човечан према свим људима. То је овековечено као „закон чојства“, тј. одбранити другога од себе. Идеал нације био је да буде слободна, то је „закон јунаштва“, одбранити себе од другога. Идеја погинути за „Крст часни и слободу златну“, тј. за своје физичко и своје духовно биће траје кроз целу српску историју“ – пише Милошевић у књизи. 

  Аутор је и ово дело, по узору на претходна, конципирао као свеобухватни приказ, па читаоце упознаје са узроцима и поводима за рат, копненим ратиштима и фронтовима, Војском Краљевине Југославије, политичком ситуацијом у земљи. Уз резиме сваке ратне године, Милошевић у наставку даје и ток ослобођења, посебну пажњу посвећујући Нишу, Смедереву и Београду, као и страдањима Српске православне цркве. Ту су још и записи о ратним гробљима, спомен – црквама, удружењима… Једна од порука са промоције била је и потреба да се у модерном добу, наука супротстави историјском ревизионизму који је у току, а који тежи да замени места агресора и жртава у Великом рату. 

  Осим Милошевића, на представљању књиге „Србија у вртлогу Првог светског рата“ говорили су директор Историјског архива Данијела Милошевић, потпуковник Славољуб Штерић, протојереј Душан Глишић, наставник Добрица Јовичић и један од директора штампарије Њу Прес, коизадавча књиге. 

Извор: ,,Наше новине“, 17.06.2015.