Istorijski arhiv u Smederevu

Знаменит Смедеревац Милан Јовановић, познат и као Бата, рођен је 19. јуна 1898. године. Из Матичне књиге рођених цркве Смедеревске, храма Великомученика Георгија, сазнајемо да је уписан као друго дете Светозара и Јелене Јовановић. Рано је остао без оца, те га је прихватио ујак, др Душан Стојимировић, чувени београдски неуропсихијатар, чије је презиме из захвалности додао свом презимену по оцу. Основну школу је завршио у Смедереву, Гимназију је такође похађао у Смедереву а завршио је у Београду, где је касније и дипломирао на Правном факултету.

Његову радну биографију чини низ одговорних послова: уредник листова Смедеревски журнал и Реви, дописник одељења за штампу при Министарству иностраних дела у Берну и Берлину, дописник Централног Пресбироа у Скопљу, оснивач и уредник листа Вардар, уредник и директор Самоуправе, Народни посланик Југословенске радикалне заједнице током владе Драгише Цветковића, начелник Политичког одељења Министарског савета Краљевине Југославије. Након 6. априла 1941. године добровољно се прикључио југословенској војсци. Био је главни уредник дневног листа Обнова од јула до октобра 1941. године, а од 1941. до 1944. године директор Државне архиве у Београду. Због уредништва и писања у листу Обнова, по завршетку Другог светског рата, 1946. године, проглашен је за народног непријатеља. Осуђен је на петнаест година затвора са принудним радом и десет година губитка грађанских и политичких права по издржаној казни. Конфискована му је готово целокупна имовина у Београду и Смедереву.

Лични фонд Милана Јовановића Стоимировића 1912-1955, садржи 15 кутија грађе. Грађа садржи: Основну делатност, персоналну документацију, коресподенцију, литерарне радове у куцаном облику, исечке из новина, литерарне радове у рукопису, преглед домаће штампе, преглед стране штампе (исечци из новина), разне забелешке, фотографије.