Istorijski arhiv u Smederevu

После капитулације Југословенске краљевске војске у Априлском рату, окупационе Немачке снаге, одредиле су Смедерево и Смедеревску тврђаву као место на коме ће се складиштити заробљена опрема, оружје, муниција и бензин. Положај града на обали Дунава као и његова железничка повезаност са другим местима олакшавала је транспорт заплењеног материјала, чији су утовар вршили заробљени припадници Југословенске краљевске војске.

Петог јуна 1941. године догодила се експлозија муниције, разорне моћи, чији узроци као и тачан број жртава до данас нису утврђени. Експлозија је била толико јака да је направила кратер дугачак 50 и дубок 9 метара и притом порушила скоро цео град. Подрхтавање земље, налик земљотресу се осетио у Великој Плани, Београду, Белој Цркви и Вршцу.

Због самих околности у граду трагедија је била још већа. Тога дана у Смедереву је био пијачни дан, замена неважећег новца, ученици Гимназије добијали су сведочанства, а чиновници Дунавске бановине примали плате. Процењује се да је страдало или је рањено око четири хиљаде људи, на месту где их је задесила експлозија. Након експлозије муниције основан је Изванредни комесаријат за обнову Смедерева, на чијем челу је био Димитрије Љотић. У фонд за обнову града прилагали су сви: од грађана разореног града до фелдкоманданта потпуковника Хербстера. Први задатак комесара био је сахрањивање погинулих, пружање помоћи рањенима, организација живота у граду и изградња и обнова порушених кућа. Одлука о завршетку радова на изградњи је донета тако да су сви радови морали да се заврше до 01.09.1944. године.

Фонд чине 102 кутије списа и 51 књига и састоји се из благајне комесаријата, техничког одељка и економата. Грађа садржи: Зајмове за обнову јавних и приватних зграда; Трошкове изградње; Утрошени грађевински материјал; Техничку документацију; Комасацију, платне спискове и друго. Пројекти су издвојени у оквиру фонда.