Начелство округа смедеревског (1839- 1922)
Начелство округа смедеревског настало је 12. јула 1839. године, на основу „Устројениа окружни начелничества и главне дужности срезки начелника“, које је донесено као разрада уставних начела Устава из 1838. године о локалној управи Србије. Начелство округа смедеревског са седиштем у Смедереву, обухватало је два среза: јасенички и подунавски a од 1879. године и орешки срез.
На основу Закона од 15. марта 1890. године, спајањем округа смедеревског и округа београдског, округ смедеревски је престао са радом, ушавши у састав новооснованог округа подунавског. Када је Законом од 24. јануара 1900. године укинуто Начелство округа подунавског, Начелство округа смедеревског обновило је свој рад. У оквире његове надлежности спадали су срезови: јасенички, орашки и подунавски.
На основу Уредбе о подели на области од 26. априла 1922. године Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је подељена на 33 области (по географском, социјалном, економском али и етничком и историјском начелу) као управне јединице земље, Начелство округа смедеревског је укинуто, а његова територија је потпала под подунавску област.
Фонд је фрагментарно сачуван, садржи једну кутију списа.
Грађа садржи: решавање жалби грађана на среска и општинска решења (због имања, стоке, продаје меса и друго…), давање зајмова општинама пострадалима од поплава, прогањање хајдучије, исплата плата практикантима, наплата данка (митровског и бећарског пореза), броју пореских глава у срезовима, здравље људи и стоке, о полицијским званичницима и чиновницима (кондуит листе). У грађи има рачуна, признаница и слично.