Istorijski arhiv u Smederevu

Задругарски покрет у Европи настао је у 19. веку као политичко – економски покрет заснован на идеји да се трајно побољшају услови рада и живота произвођача и потрошача. Под утицајем учених Срба, пре свих Светозара Марковића затим Драгише Лапчевића, Адама Богосављевића и Михаила Аврамовића који важи за родоначелника српског задругарства, задруге су постале неопходан услов развоја села.

Поред кредитних задруга, које су давале позајмице и примале улоге на штедњу својих задругара, почело је оснивање и других типова задруга. По угледу на привредно развијене европске земље, почело је оснивање специјализованих задруга за поједине делатности: за набавку индустријске робе (набављачке), машинске, продајне, виноградарске, млинарске, млекарске, за узајамну помоћ и друго.

На градском подручју основане су од 70-их година 19. века занатске задруге. Оне су по свом облику биле: произвођачко-прерађивачке, набављачко-потрошачке и занатско-кредитне.

Прва кредитна земљорадничка задруга у Србији основана је 1894. године у селу Вранову, код Смедерева. Већ наредне године основана је асоцијација земљорадничких задруга, Главни савез српских земљорадничких задруга, а само три године касније донет је Закон о занатским и земљорадничким задругама који је регулисао ову област. Овај закон из 1898. године замењен је 1937. године Законом о привредним задругама.

Смедеревска задруга АД основана је 29. јануара 1887.године. Први назив јој је био Задруга за међусобно помагање и штедњу. Решењем министарства финансија донета је одлука о престанку рада 10. октобра 1946. године а егзистирала је до 4. априла 1949. године.

Грађа садржи: спискове акционара, записнике са зборова акционара, записнике управног и надзорног одбора, извештаје, завршне рачуне, изводе текућих рачуна, тапије, преписке са другим банкама, преписке са органима власти, менице и облигације.