Историјат
Историјски архив у Смедереву је установа културе која се бави заштитом архивске грађе на подручју града Смедерева и једини је архив у Републици Србији са таквом територијалном надлежношћу. Основан је Одлуком Скупштине Општине Смедерево, 6. августа 1992. године. Рад на прикупљању, сређивању, обради и заштити архивске грађе, настале у смедеревском крају, до доношења ове одлуке обављао је Историјски архив Пожаревац. Након процеса преузимања архивске грађе од пожаревачког архива, смедеревски архив је и званично почео са радом 2. јула 1994. године. По оснивању, Историјском архиву су додељене просторије у заштићеној зони Смедеревске тврђаве у улици Краља Петра Првог бр.2.
Данас, након више од две деценије рада, Историјски архив у Смедереву располаже са 156 фондова, односно 1.500 м архивске грађе која обухвата период XIX и XX века. Осим књига протокола (рођених, венчаних умрлих), по значају се посебно издвајају фондови: Начелство округа смедеревског (1839-1922), Начелство округа подунавског – Смедерево (1890-1900), Суд округа смедеревског – Смедерево (1838-1915), Смедеревска задруга АД – Смедерево (1887-1949), Изванредни Комесаријат за обнову Смедерева (1941-1944), Градско поглаварство, Смедерево (1923-1944) и лични фонд Милана Јовановића Стоимировића. Архивска грађа се чува у депоима и то: у депоу величине 300м2 који се налази у склопу седишта Историјског архива и у депоу величине 500м2 који се налази у згради Монопола.